Европска комисија још није стигла да издвоји око 1,7 милијарди евра за стабилизацију банкарског система Бугарске, а узнемирујуће вести су стигле са супротне стране ЕУ. Централна банка Португалије била је приморана да се састане у недељу (13. јула) на ванредном заседању, како би покушала да умири националну и међународну финансијску јавност.
Повод су били проблеми друге по величини националне банке Banco Espirito Santo, тачније њене матичне организације – Espirito Santo International. Последња није била у стању да изврши исплату краткорочног кредита, што је покренуло ефекат домина. Акције банке су пале за 17,24%, после чега је трговина њима била хитно обустављена.
Пошто се сазнало за проблеме у структурама Espirito Santo, португалски индикатор фондова SI 20 пао је на крају недеље за 10%, до нивоа од октобра 2013. године. Шта више, одјеци кризе су стигли већ до Суда ЕУ у Луксембургу. Управо њему намерава да се обрати руководство Espirito Santo International како би се заштитило од кредитора.
Ипак главни проблем се састоји не у кредитима и не у судским процесима. Нове банкарске тешкоће у Португалији појавиле су се мање од два месеца пошто су Брисел и Лисабон званично изјавили да је успешно завршен трогодишњи програм међународне финансијске помоћи земљи. Како подвлаче лидери ЕУ, дати програм у вредности од 106 милијарди долара помогао је португалској влади да избегне државно банкротство. И ево новог рецидива финансијске болести која прети банкарском паником у читавој зони евра. Европско тржиште фондова је крахирало, и негативно расположење инвеститора проширило се на САД, а затим и на јапанско тржиште акција – тако је прокоментарисао ситуацију старији аналитичар компаније Mizuho Securities Co. Ютака Миура (Yutaka Miura). Новости из Португалије освежиле су осећај ризика – поврдили су из Credit Agricole Bank.
Сложно су пали због португалских вести амерички индекси фондова. Dow Jones пао је за .42%, S&P 500 изгубио је 0,41%, а Nasdaq – 0.52%. У целини, подударили су се сви кљчни фактори који могу да иницирају финансијску панику по читавој Европи. А ова паника представља главну претњу финансијској стабилности у некој земљи – подсетио је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов:
Главни ризик традиционално проистиче из банкарске панике. Као последица – новац се једноставно изводи из банака. Наравно, ни једна банка није у стању да издржи сличну ситуацију. Управо зато још од 30-их година прво у САД, а затим у другим земљама, био је уведен систем осигурања улога. Ипак проблем је у томе што у данашњој Европи народ не верује превише у могућности датог система.
На тај начин развој ситуације у Португалији довео поставио је пред руководством ЕУ и ЕЦБ сложен проблем. Потребно је што је могуће пре умирити започету финансијско-крединту панику и наставити реализацију комплексног програма антикризних мера. А дати програм у сваком случају треба да се базира на механизмима кредитирања, сматра председник руске Асоцијације регионалних банака Гарегин Тосуњан:
Европска централна банка и у целини Европа имају програм стабилизације и изласка из заиста врло сложене финансијске ситуације. Такав излазак може да буде осигуран само преко одговарајуће подршке кредитног система. Трезвени прилаз састоји се у признању да подршка економије може да се реализује само преко механизама кредитирања.
Као прву од ванредних мера административни савет Banco Espirito Santo коптирао је нов руководећи банкарски тим. Овај корај у одређеној мери је умирио ситуацију. Ипак један од овдећих америчких економиста, професор економије и јавне политике Харвардског универзитета Кенет Рогоф види главни проблем финансијско-економске будућности зоне евра у дуговима: Невероватно дужничко бреме захвата земљу у зачарани круг. Необично високи државни и приватни дугови ограничавају могућности земље и несумњиво су везани за успоравање раста, што са своје стране отежава ”бекство” из дужничке јаме. Према мишљењу Рогофа, дошло је време за преговоре о олакшаном дужничком бремену за читаву периферију зоне евра, између осталог за Португалију.
Глас Русије
MA RASPALI SE DABOGDA I POPUCALI PO SVIM SAVOVIMA.
LEGLO KRIMINALA I KORUPCIJE U SIEPA: UMEĆE TROŠENJA DRŽAVNIH PARA BEZ KONTROLE
Preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) iz budžeta Republike Srbije ukradeno je više stotina miliona evra koji su završili u džepovima Mlađana Dinkića i njegove kamarile. Agencija je nastavila da pomaže URS i nakon što je Dinkić zvanično 2011. godine podneo ostavku na mesto u vladi Mirka Cvetkovića, a to je činila do nedavno, sve dok je na njenom čelu bio Božidar Laganin, protiv koga je Ministarstvo privrede podnelo krivičnu prijavu za štetu od samo pola miliona evra, iako i sam ministar Saša Radulović priznaje da je otkrivena šteta veća od dva miliona. I to je daleko ispod sume koja je opljačkana, kako pokazuju mejlovi koje su razmenjivali zaposleni u Agenciji,
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) je javna agencija koja svojim aktivnostima treba da pomaže srpskim preduzećima da izvezu svoje proizvode i usluge, i postanu konkurentniji na stranim tržištima.
S druge strane, promovisanjem mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji, SIEPA bi trebalo da aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, pokretanju domaće privrede, transferu tehnologija i prenošenju novih znanja i veština. Umesto toga ona se pretvorila u leglo kriminala i korupcije i služila je svom idejnom tvorcu Mlađanu Dinkiću, njegovoj stranci i njegovim miljenicima, da iz budžeta Srbije otimaju novac za svoje lične potrebe.
Da bi privukla strane ulagače Srbija je preko agencije SIEPA ponudila da im dotira svako virtuelno novootvoreno radno mesto. Radi se o tome da „investitor“ dobije unapred pare za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za svako radno mesto koje je zaista otvorio! Tako je Srbija plaćala između 4.000 i 10.000 evra po radnom mestu predviđenom sistematizacijom!
Pojedinačno gledano, najviše novca za jednog radnika dobila je južnokorejska kompanija Jura koja je za obećano zapošljavanje novih radnika dobila 20 miliona evra i obavezala se da za te pare otvori 2,5 hiljada novih radnih mesta u svojim pogonima, što iznosi 8.000 evra po jednom novom radniku. U isto to vreme statistički podaci su govorili da u proseku otvaranje novog radnog mesta košta oko 3,5 hiljada evra.
Prethodni rekorder bila je švedska kompanija Sivus, kojoj je obećano šest hiljada evra po jednom radniku u pogonu u Nišu. Pre toga je Mlađan Dinkić nemačkoj firmi Leoni obećao pet hiljada evra po zaposlenom, za otvaranje fabrike u Prokuplju.
groznica ih tresla dabogda
ДАБОГДА ИХ ОТРЕСЛА ЗА СВА ВРЕМЕНА.