Зоран Чичак, оснивач некадашње партије Југословенска левица, коју је водила Мира Марковић, јуче по подне на свом блогу најавио је да ће поднети приватну тужбу против премијера Александра Вучића због његове тврдње да ради за британску обавештајну службу.
Чичак је објавио опширан одговор премијеру Србије Александру Вучићу, који је одговарајући на новинарско питање на прес-конференцији у понедељак увече, да ли су тачни наводи на Чичковом блогу о томе да има новац на рачунима у Швајцарској, довео Чичка у везу са службама безбедности. Преносимо делове Чичковог одговора почев од објашњења шта објављује на свом блогу.
“Најпре, коментаришући мој текст ‘Приче из Склавоније (5): Игре лопова и жандара’, објављен на блогу у недељу, 23. октобра 2016, изнео си неистину да сам те, у том тексту, наводно оптужио да имаш рачун у извесној швајцарској банци. Да си тај текст пажљиво (или уопште) прочитао, видео би да се – као и у претходна четири наставка – у њему не помињеш ни ти, ни Србија, већ низ измишљених ликова у једној измишљеној земљи.
Да ли ти заиста имаш рачуне у швајцарским (или неким другим страним) банкама, ти најбоље знаш сам, и о томе можда знају и неки други људи, али је мени аутопројекција, коју си извео из једног романсираног теа, заиста фасцинантна. Када је Мирослав Крлежа написао “Банкет у Блитви”, многи његови савременици су радњу тог романа ставили у Краљевину Југославију. Али, чак ни тадашњем југословенском премијеру Милану Стојадиновићу није падало на памет да себе – иако је можда то и помислио – јавно поистовећује са диктатором Барутанским, Крлежиним измишљеним ликом. Друго, описујући мене, навео си и други нетачни квалификатив: “Јуловац”, који је вероватно – у твом вредносном систему – требало да има пежоративно значење. Овде имамо три проблема која заслужују осврт. Један је вредносни, а два су чињенична. Најпре, као оснивач и писац програма Југословенске левице, 1994. године, ја нисам делио твоје тадашње вредности – шовинистичке и ратнохушкачке – којих си се ти после, ради власти, одрекао. Твоје садашње вредности – квислиншке – не делим данас. Дакле, твоје и моје вредности су биле, а као што видимо и остале, сасвим различите.
Друго, из ЈУЛ-а сам искључен у лето 1995, неколико дана након што су људи – који су твоју тадашњу идеологију “сто за једног” примењивали у пракси – извршили масовни ратни злочин у Сребреници. Дакле, нисам био “јуловац” у време када си ти био министар у заједничкој влади СПС, СРС и ЈУЛ-а, 1998-2000. године, када су извршена многа политичка убиства а земља натерана у рат са НАТО пактом, који је изгубила.
Са тадашњим ЈУЛ-ом си дакле сарађивао ти а не ја, и тада су у руководству ЈУЛ-а, уосталом, били и твоји, а не моји, данашњи блиски сарадници, Жељко Митровић и Александар Вулин. Да ли сте у међувремену сва тројица променили своје тадашње идеологије, или си само ти то урадио, искрено, много ме и не занима, баш као ни поменута двојица.
И треће, ЈУЛ – што ти је исто добро познато, одавно више не постоји, ни суштински, ни формално. Дакле, могао си да за мене кажеш “бивши јуловац”, баш као што бих и ја за тебе могао да кажем “бивши радикал”.
Треће, навео си како се “поносим радом за британску обавештајну службу”. Ово је такође нетачна и – већ сама по себи – увредљива квалификација. Интересантно је да је износиш баш ти, коме је БИА агенција, 2010, на лични захтев, морала да изда потврду да не радиш за ту исту службу?…” На крају, две практичне напомене: једну захвалност и једно упозорење. Прво, хвала ти што си моје текстове рекламирао и тиме их учинио много читанијим него што би то иначе били. То сам доживео као додатни подстрек да наставим да их пишем. Размишљам и да их заједно објавим у књизи.
Друго, поводом оцене да “радим за британску службу”, моји адвокати ће против тебе поднети приватну тужбу надлежном суду у Београду, где ћеш имати прилику да докажеш и ове своје тврдње а и независност српског правосуђа на коју си толико поносан. У одговарајућем судском поступку предложићу за сведоке, између осталих, и неке припаднике службе коју си поменуо а које, стицајем околности, обојица добро познајемо. Ваљда они најбоље знају ко су им били, или и даље јесу, сарадници. Надам се да ћеш позиве на суђење уредно примати и да се нећеш позивати на имунитет. То не би било џентлменски”, завршава Чичак свој блог.
Из архиве
Зоран Чичак је на свој Твитер окачио и архивску вест Блица из 2010. године да је Александар Вучић, заменик председника СНС, пре два дана добио допис од Безбедносно-информативне агенције у којем је стајало да нема “податка, информације или документа који би указивали на његове контакте са безбедносном службом Велике Британије”. Вучић је инсистирао на објашњењу БИА, након што су представници СРС пред скупштинским одбором за одбрану и безбедност изјавили да је енглески шпијун, наводи се у вести.
Данас
