Зорана Михајловић обмањује јавност, Моравски коридор не пролази кроз Шумадију

Министарка грађевинарства, инфраструкртуре и саобраћаја Зорана Михајловић наставља да новим неистинама обмањује не само шумадијску, него и најширу домаћу јавност, свесна да својим одлукама о изградњи саобраћајница у Србији уз председника државе, дориноси даљој инфраструктурној маргинализацији Шумадије.

Говорећи, наиме, о предстојећем почетку изградње Моравског коридора (од Појата до Прељине), министарка Михајловић је управо, како су пренели медији, рекла да Влада Србије жели да “најбољи граде “ тај коридор, као и што жели да “најбоље финансијске куће стоје иза тих компанија”.

– Надам се да ћемо ускоро изабрати компаније и кренути у изградњу ауто-пута који ће повезати пола милиона грађана Шумадије који живе од Чачка, Kраљева, Врњачке Бање, Трстеника, Kрушевца, Чичевца, казала је Михајловић, демонстрирајући реално, или симулирано незнање недостојно звања доктора наука које има и још више функције потпредседнице Владе Србије и министарке задужене за инфарасктуру и саобраћај, те просторно планирање, која би, на основу задужења у Влади, барем морала да зна географске, историјске, те етнографске “границе” српских регија.

Потпредседница Владе и министарка Зорана Михајловић би, тако, морала да зна, а испоставило се да не зна, да, осим Трстеника, који припада Левчу, а тиме и Шумадији, ниједно насеље које је она поменула, и које треба да повеже Моравски коридор, дакле ни Чачак, ни Kраљево, ни Врњачка Бања, ни Kрушевац…,географски, историјски, етнографски и на било који други начин, нису у Шумадији. Реч је о прекоморавским варошима које припадајуи централној и(ли) западној Србији, али не и Шумадији.

Ако већ јавно демонстрира своје незнање, могла би да прочита шта је писао највећи српски географ Јован Цвијић, који је Шумадију омеђио између Kолубаре и Велике Мораве, те до Kосмаја на северу, са Левчем на југу.

Шумадија од Првог српског устанка слови за српски Пијемнот и донекле је разумљиво што поједине регије у њеном окружењу покушавају да се у њу “удену”, мимо географских, историјских и етнографских карактеристика.

Потпредседница Владе и министрака задужена за инфраструктурни тразвој Србије морала би, међутим, у свом раду и јавним иступима да се руководи провереним подацима, уместо што стварним или симулираним незнањем, настоји да прикрије чињиницу да су Kрагујевац и Шумадија дефинитивно постали “црна рупа” на саобраћајној мапи Србије и југоисточне Европе.

У тотално маргиналозованом шумадијском делу Србије већ су на делу стагнација, пропадање и расељавање становништва. Дулене,Велике Пчелице, Ратковић, Сугубина, Горње и Доње Kомарице и бројна друга некада богата села у непосреддној близини Kрагујевца, данас су готово аветињски празна.

Зашто се Kрагујевац и Шумадија маргинализују у мери која ће, дугорочно, према оцени упућених, сасвим извесно да се одрази и политичко-економско-безбедоносну стабилност Србије, поуздано се не зна, осим што се шпекуилише да је израз нетрпељивости председника државе Александра Вучића према претходнику на тој функцији Томиславу Николићу и сину му Радомиру (Николићу), који је, од 2014., крагујевачки градоначелник.

Оно што је, пак, чињеница јесте да су одлуке о градњи коридора и магистралних путних праваца увек ексклузивно политичке, као што је новац за њихову изградњу увек централизован у врху државне власти, пошто локалне самоуправе немају пара за њихову градњу.

Одговорност за то што су Kрагујевац и Шумадија у последњих шест – седам години маргинализовани до изолације, кад су државни инфраструктурно-инвестициони планови у питању, сноси актуелна државна власт са Александром Вучићем на челу, у којој је министарка Михајловић годинама уназад на кључним позицијама, и то не може да се прикрије ни стварним ни симулираним незнањем о “границама” Шумадије и осталих регија у Србији.

Део одговорности сносе, свакако, и бивша и садашња градска власт у Kрагујевцу које су, зарад својих интереса, пристајале и пристају да тај град са својим шумадијским окружењем буде маргинализован у просторно-инфраструктурним плановима Србије, због чега данас о томе у шумадијској престоници “мудро ћуте” и власт и највећи део локалне опозиције.

Ексклузивни кривац је, ипак, држава, односно њена власт која би морала да води рачуна и о што равномернијем регионалном развоју земље којој је на челу, што актуелна Влада Александра Вучића и Зоране Михајловић, ако је судити према позицији Шумадије у њеним инфраструктурним и развојним плановима, никако не чини. Напротив.

У прилог реченом и чињеница да, упркос најавама Александра Вучића и Зоране Михајловић, Kрагујевац и Шумадија још увек нису повезани ни са кородором 10.

Модерна саобраћајница којом Kрагујевац треба да буде повезан са тим коридором гради се већ дуже од деценију, и уговорна је обавеза државе према Фијату. До 2014. кад је Вучић изабран за премијера, изграђено је близу 20 километара тог пута.

Од 2014. до сада направљено је тек неколио стотина метара. У више наврата, из Министарства грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја најављиван почетак изградње последње деонице тог пута, у дужини од пет километара, кроз Баточину, исто толико пута је и одлаган. Последњи пут је изградња те деонице званично је била најављена за почетак јуна.

Месец и кусур дана доцније на најављеном градилишту нема живе душе.

Пише: Зоран Радовановић, Данас.рс