ЧEТИРИ предлога закона из области рударства и енергетике, о којима се данас расправља у Народној скупштини, представљају прекретницу у односу на досадашњу политику Србије у овом сектору која се до сада базирала на коришћењу енергије из термоелектрана и хидроелектрана.
Ово је данас изјавила ресорна министарка Зорана Михајловић истичући да нови прописи предвиђају да се енергетска политика наше земље базира на коришењу обновљивих извора.
– Желимо да поставимо темеље да енергетика буде покретач привредног развоја, да њено учешће не буде само пет одсто бруто домаћег производа, него да дође и до 10 процената БДП-а – нагласила је Михајловићева представљајући предлоге закона. – Србија доноси модерне законе који ће омогућити зелене инвестиције и зелену енергетику. Требало би да допринесу климатски одрживом привредном развоју наше земље, који већ постоји у свету.
Она је оценила да Србија до сада није водила рачуна ни о томе како се односи према енергетици, нити да заштити минералне ресурсе и да их ефикасно користи.
– Са овим законима наша земља се усклађује са европским директивама из области заштите животне средине – нагласила је министарка. – Србија се потписивањем Софијске декларације обавезала на зелену агенду, односно да до 2040. године користи 40 одсто енергије из обновољивих извора, а до 2050. године 50 одсто. То Србија може, а закони су први корак ка томе.
Она је навела да данас посланици расправљају о предлогу четири акта, а то су Предлог измене и допуне закона о рударству и геолошким истраживањима, Предлог измене и допуне закона о енергетици и о два нова предлога закона – Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закон о обновљивим изворима енергије.
Министарство је, како истиче, на новим предлозима аката радило у сарадњи са осталим министарствима, дирекцијама, предузећима, цивилним секторима, а о њима се расправљало и кроз радне групе и касније кроз јавне расправе.
Новости.рс
Министарка проф. др Зорана Михајловић не само да ресетује српски енергетски сектор, већ нас, у мислима, нас води на врху енергетске и еколошке ефикасности енергетског сектора у Србији. Лепо је што форсира коришћење “зелене” енергије и удаљавање од класичних извора енергије. Нама још много година ће требати термоелектране, које производе до 70% потребне електричне енергије и велики су задађивачи околине. Уместо да министарка, осим форсирања обновљиве енергије, паралелно да решава проблем ниске енергетске ефикасности ТЕ, углавном су на угаљ, која код нас је испод 25%, а у свету углавном више од 30%, и да сведе радну снагу као у, на пример, Чешкој. О стручном заношењу министарке, као економиста, нећу речи нвише да каже струка, која изгледа да је стављена по страниишта, а она треба да каже више.