Зорге. Човек који трчи по оштрици ножа

Вест о Зоргеовој погибији бацила је у очај његову блиску другарицу, Јапанку Исији Ханако. Живот је попримио нови смисао: пронаћи Зоргеове остатке, подићи споменик на његовом гробу, испричати људима какав је то човек био. Ово јој је пошло за руком 1949. године. Сахранила је Зоргеа на гробљу Тама у токијском предграђу и сама је неговала његов гроб док совјетска власт није признала Зоргеове заслуге. Он је сад херој и обавешајац из времена Другог светског рата. Али после хапшења Зоргеа и његове групе у Совјетском Савезу је његово име потонуло у заборав. И так крајем 1964.г. совјетска влада је на његовом гробу подигла спомен-камен с натписом на руском језику: „Херој Совјетског Савеза Рихард Зорге“.

Зоргеова заслуга није само у томе што је дојавио напад хитлероваца на СССР, а чак је навео и датум – 22. јун (то су саопштавали и други агенти). У јесен 1941. године Зорге је јавио да Јапан неће ући у рат против СССР, већ ће ратовати на Тихом океану против САД. Ово је Стаљину омогућило да део дивизија пребаци на Западни фронт и у околину Москве, а самим тим да пружи отпор нацистима који су надирали у правцу Москве.

Аналитичке способности и велика ерудиција омогућили су Зоргеу да у Јапану успостави везе захваљујући којима је добијао изузетно вредне поверљиве информације скоро из првих руку. Зорге је успео да стекне поверење немачког амбасадора у Јапану Еугена Отоа. Касније је Зорге постао аташе за штампу амбасаде и саветник немачког амбасадора. 60% најважнијих података Зорге је добијао управоу његовом радном кабинету или од амбасадорове супруге.

У прилично кратком року Зорге је створио врло конспиративну обавештајну организацију у коју је улазило преко 30 људи. Група је успевала да извуче максимум обавештајних информација не само из општеприступачних извора, већ и преко јапанских министара, генералитета и великих индустријалаца. Обавештајна група „Рамзаја“ је неколико година мајсторски вукла полицију за нос. Успешном раду групе је у великој мери допринео таленат њеног руководиоца, каже оријенталиста, члан управног одбора руске Асоцијације јапаниста Александар Куланов:

Као прво, то су ниво његовог образовања и стручна умећа. Са страхопоштовњем се односио према конспирацији, премда постоји маса сведочанстава о томе да је себи понекад дозвољавао да је занемари. Наравно, може се говорити и о необичној срећи, он је ризиковао као да се играо судбином.

Зорге је био својеврстан романтичар, сматра доцент Више економске школе, стручњак за Јапан Андреј Фесјун:

Кад је почео да ради у обавештајној служби доживео је период романтизма професионалца. Свој задатак обавештајца је схватао као спречавање напада Јапана на СССР. И то је за њега била романтика борбе за свет. Кад је Зоргеу преко радија јављено да ће с њим ступити у везу представници совјетске владе он је морао знати да ће контакт бити примећен. Московски координатори су му „подметнули ногу“ кад су га довели у директну везу с илегалцем, радником совјетске амбасаде у Токију, тако да су јапанској контраобавештајној служби ствари одмах постале јасне.

Зорге је осуђен због тога што је „начинио штету националним интересима Јапана“, он је практично радио на спречавању рата између Јапана и СССР. Савремени Јапанци управо тако схватају његову делатност. Баш зато људи и данас доносе цвеће на његов гроб.

Глас Русије