Ето нама спаса: нови Тесла са Јејла, родом из Ниша, преузеће Млађине дизгине и привреда ће процветати ко божури после Косовске битке, коју смо ономад успешно завршили капитулацијом.

Ето нам коначно и расплета фудбалског криминала: бескомпромисна српска полиција решила је да похапси све лопове из Звезде, Партизана и Толетове прћије, популарно назване Фудбалски савез Србије.

Нуто, богме, и других, још лепших најава: Сораја ће да повећа сисе за два броја, а Милан можда неће морати да Северини исплати силне милионе после развода.

Заљубљеници у научну фантастику трљају руке чим се докопају неке вести из Србије. Свака је за роман у три тома (и два Џерија), нема шта да измишљаш, не треба да будеш Жил Верн, довољно је само да записујеш и све то објавиш као своје.

На пример, вест да је Зоран Бингулац телепортован директно из Томиног кабинета у амбасаду у Подгорицу. Још од Слобиног времена био је замрзнут као драгоцен кадар, сви смо већ мислили да су му одумрле све виталне функције, али ето њега, васкрсе у саопштењу из Председништва. Наслов будућег СФ романа гласиће: “Неверни Тома и чудесно васкрсење”.

Донекле измењено ћу цитирати Небојшу Човића: будем ли тужио државу, све паре које добијем на суду даћу психијатријској клиници “Лаза Лазаревић”, чији капацитети хитно морају да се прошире. И у затворима тренутно има више места него у лудницама.

Е, па у такву државу стиже очигледно још један фан (не)научне фантастике, Лазар Крстић. Скаче без падобрана право у јазбину са изгладнелим медведима. Каже, стоји на услузи Србији, проклета је Америка и злато што сја, отаџбино, ево ме да сва своја знања ставим у службу посткосовског процвата.

Нећу да спорим Лазин патриотизам и часне намере, не желим чак ни да прогнозирам да ће пропасти у Србији као она ствар кроз поцепане гаће. Мада је у нашој отаџбини врхунски закон онај Марфијев: ако постоји и промил шансе да нешто крене по злу, будите уверени да ће кренути.

Лазу Камиказу, како га муњевито назваше песимисти, који су у ствари само добро обавештени оптимисти, ових дана водају по медијима ко вашарску мечку. Лазе и игара, кад већ хлеба нема. Његово лице се смешка на све стране, ископавају се непознати детаљи из биографије, чекамо још само билборде о државном трошку па да сав циркус буде комплетан.

Како ће црни Лаза, Јејл му лебови, да урихта српску привреду поред Крке, Ивице, па и самог му шефа Аце? Одакле ће да исиса порез кад фудбалски клубови тргују играчима ко печењаре на Сабору трубача, нит’ фискалног, нит икаквог рачуна, чик брајко да их питаш, одма’ следи песница у око, а богме и горе ако је риба крупнија.

Рекоше ли црном Лази Камикази колико у Србији има агенција за мрешћење шарана у кади, запошљавање свастика на пословима јавног информисања и контролу лета над Тринидадом и Тобагом?

Где се, црни Лазо, прво ухвати да распродаш ону шаку фирми које пуне буџет, а онда и руднике? Од кога си преписао идеју да се задужиш још милијарду долара, а већ смо до гуше у дужничким говнима?

Ах, да, умало да заборавим: у Лазиним визијама је и стварање повољног амбијента за стране инвестиције. Дакле, пригушено светло, ‘ладан шампањац, црнац са лепезом и, по могућству, Станија.

Ако она тренутно буде заузета, неће Арапи, Немци, или неки други, манисати ни Сораји, или Блонди, чим Ђемба Ђемба, најновије Партизаново појачање, сиђе са потоње.

Знамо ми да очајна времена захтевају очајничке потезе, али га ови баш претераше. Мислили смо да је канал Дунав-Морава-Јангцекјанг врхунац, али да видиш јада, свакодневно нас изненаде нечим новим.

И луђим.

Бежи, црни Лазо, или ћеш завршити у “Лази”!

Ако буде места…

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

Вести