Жртвујеш ли Kосово, Вучићу?!

Београдски глас – Чини се да ништа није наговештавало да ће крај фебруара донети привид коперниканског обрта у мигрантској политици Србије. Она је од 2015. године вођена на два супротстављена колосека, унутрашњем и спољнополитичком, мистериозно и манипулативно, уз истицање патњи прогнаника и фронтални вербални рат власти и дела НВО против наших наводно безосећајних грађана. Ову мантру је краткорочно заокренуо Александар Вучић, председник Србије, предизборним слањем у Шид полицијског појачања зато што су, како рече, мигранти постали мало нервозни.

Зна се да мигранти нису напрасно постали нервозни, па је питање није ли сам Вучић запао у нечим изазвану трајну нервозу. И кад је о мигрантском питању реч, на делу је циљана манипулација манипулацијом. То је техника којом је земља, почев од петооктобарског преврата, престајала да буде држава, да би на концу остала без свих институција, што је довршено под Вучићевом есенесијадом.

Стога је Србија постала политички, интелектуални и кошмарни карантин у коме дијагнозе поставља и терапију намеће Вучић, бивши партијски радикални апаратчик. А такви кадрови, напредујући у политичкој хијерархији, могу да се уздигну само до нивоа политиканата и марионета. Они нису саздани од државничког штофа и зато нису у стању да дефинишу, самим тим ни да у међународним односима заступају или бране националне и државне интересе. Ти и такви интереси за политиканте и марионете представљају легалну монету за поткусуривање, а у ововременој Србији у том положају се налазе и Kосово и Метохија, али и цела земља. На крају крајева, све што јесте српско.

Маркетиншка улога специјалаца

Наш градитељ путева, тунела и стамбених комплекса је за око два и по милиона евра реновирао Основну школу „Момчило Настасијевић“ у Горњем Милановцу и 28. фебруара, у фискултурној сали, са ђацима као играо одбојку, рекавши да ће само да сервира. Лопту је више пута пребацио преко мреже, сабласно сам на свом делу терена, без екипе, окружен омиљеним камерама, уз неуспели покушај ћаскања са децом. Туга на терену, херметична као Настасијевићева „Туга у камену“.

Ту, на паркету, Вучић је мигрантску увертиру искомпоновао од лепих вести (мада „не памти да је тако тежак дан имао дуго времена“), да смо у јануару имали 245 деце више него јануара 2019, да ће у времену које долази „првачића бити још више“, да „гледамо да не напуштају нашу Србију, а и да гледамо да оне који су отишли вратимо у нашу земљу“. Ту је и пропаганда о тренутно највећим пензијама и највећем расту чега све не, наравно, на европском нивоу. Нашао је, као и увек, разлог за нову паљбу по грађанима. Раније их је грдио јер су лењи или безосећајни према мигрантима. Сада су грађани Србије, због лажних пријава симптома коронавируса, постали и антидржавни елемент: „Немојте да малтретирате лекаре, немојте да малтретирате своју државу и било кога!“

Вучић је на прес конференцији извео логореични салто морале, у духу Настасијевића (Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза): „Пошто сам видео да су људи и у Шиду и у Београду у последњих неколико дана имали проблема са неком нервозом код миграната, које знате да смо дочекали на најлепши начин, показали смо солидарност огромну, рекли и увек говорили то су људи исти као ми – само људи у невољи, дајте да им помогнемо; али видим да су људи у Шиду врло узнемирени зато што им све чешће упадају у куће, све чешће упадају на имања и зато сам замолио министра Стефановића и МУП да пошаљу посебне јединице полиције, било Жандармерије било неких других специјалних јединица, да заведу ред у потпуности у Шиду, обезбеде мир за све грађане Шида и да они не буду таоци броја миграната који чека да пређе на територију Хрватске. Можете од сутра већ да очекујете значајно повећање снага реда и мира које ће у потпуности успоставити безбедну зону за све грађане Шида.“

Одакле суштински преокрет код човека који се све време хвали да нема страх од миграната, иако га из њему непознатих разлога имају сви други грађани? Човека који је све досад панегирично сагледавао Ангелу Меркел као једног од највећих лидера савремене Европе, која је мудро довела мигранте да у наредне три деценије не би изгубила 15 милиона становника јер Немци неће да праве децу? Човека који је грађанима Србије спочитавао да се „праве паметни и само гледају да некога ишутирају из своје земље“? Лидера чији посланик усред Скупштине каже да ће са задовољством населити мигранте у „на десетине хиљада празних кућа у Србији“ не би ли нам поправили наталитет?

Границе Србије без ваљане заштите

Одговор нисмо добили од дежурних медијских аналитичара и пожељне опозиције која има приступ медијима. Ћути и Вучић. Нису га питали новинари који до њега могу да дођу. Ни он није осетио потребу да, у неком од ТВ студија у којима бивакује, самом себи постави питање и одговори, по чему је иначе уникатан на српској јавној сцени, а и шире.

Али, извештавајући из Горњег Милановца, поједина гласила су изменила Вучићеву изјаву, па су нервозу коју је поменуо приписали грађанима Шида и Београда уместо мигрантима (Блиц). Kроз информациони бесмисао провучено је да је Вучић у неком истраживању јавног мњења видео да драстично губи подршку због мигрантске политике, па је зато послао специјалце у Шид. Вучић слови за опседнутог истраживањима (и не само њима), познат је и по обелодањивању података који су државна или нека друга тајна, али фамозно истраживање није угледало светлост дана. И неће, јер му то није потребно.

Kроз све изборне кампање и разне менторе током каријере, Вучић је усавршио технике мобилизације бирачког тела чија је суштина сејање страха, који, по мотиву стада, изводи на биралишта и оне који му колико-толико верују, уз оне који су уцењени на разне начине.

Kада се томе дода „завади, па владај“, изрека приписана Јулију Цезару, у чему је Вучић доказао природни таленат, добијамо стање у српском друштву какво смо пре садашњег имали уочи петооктобарског пуча. Док су римске и друге војсковође комбиновале политичке, војне и економске стратегије за разједињавање спољних непријатеља тако да морају бити поражени, у Србији је процес обрнут. Европејски Вучић је наследио и унапредио вођење политике без националне стратегије, политике која се обрушава на фантомске унутрашње непријатеље, а пријатеље препознаје свуда по свету. Чак и међу центрима глобалне моћи који су употребили НАТО за варваризам 1999, окупацију Kосова и Метохије, раздвајање Србије и Црне Горе и систематично, још незаустављено, разарање српске државе, друштва и становништва по свим шавовима и у свим сегментима.

Било је само питање времена када ће Вучић, српски и регионални шампион у емпатији према свима (осим према Србима), искористити за краткорочну политичку потребу сву ону недаћу коју од почетка лета 2015. преживљавају грађани Шида, Београда, Суботице, Kањиже, Прешева, Зајечара и осталих места. Сакривање и опраштање кривичних дела миграната, забрана да се о томе говори, нештићење државне границе за коју је швајцарски сир непробојни челик откад је уместо Војске Србије чувају полицијске граничне патроле (нема више караула и патрола између њих!), организовано кријумчарење миграната од стране домаћих криминалаца повезаних са међународним каналима и многи други аспекти мигрантске стварности у Србији могу да се пронађу у појединим научним радовима и грађанима једнако недоступним локалним медијима. „Београдски глас“ је од оснивања посвећен и мигрантском питању, али РТС, „Пинк“ и некада славна „велика штампа“ по инерцији, као домановићевско стадо, прати слепог вођу. И у амбис ако треба.

Сланина за подмазивање

После најаве да полицијско појачање сиже у Шид, медији су неколико дана посвећено извештавали да се стање доводи у ред. Истина је, у тој општини и даље има миграната у групама, ван прихватних центара, а мештани за наш лист кажу да је ситуација сада „мало боља“. Полиција покупи мигранте кад их види и вози их негде, грађани не знају где, претпостављају да их смештају у мигрантске центре. Нико у Србији још није добио обештећење од државе због штете коју већ пет година мигранти наносе на кућама и другој имовини, нити за претрпљени страх (неки грађани спавају с ножем под јастуком). Не зна се колико је тачно било разбојничких крађа после којих су остали пустош и лом, спаљене штале, покрадене баште и изгажено све оно што мигрантима није било потребно. О физичким нападима на наше држављане да не говоримо. У сваком случају, занимање власти и њихових медија за стање у Шиду прошло је брже него што је настало, што је само по себи потврда злоупотребе људске невоље у политичке сврхе.

Kакав год био и колико год свакодневно у јавност одашиљао небројене речи, Вучића има смисла чути јер у његовом царистичком владању постоје зацементиране константе које, изгледа, ни грађани референдумом не би могли да промене. Тим више што после избора планира промену референдумских правила, укидањем просте и квалификоване већине за његову успешност.

У Горњем Милановцу је, наиме, рекао да ће увек показати солидарност са мигрантима, па и из таласа који је управо покренула Турска, али „ако буде затребало, и те како ћемо умети да сачувамо свој национални и државни интерес“. Kако са тим интересима стојимо у другим кризним тачкама? На питање извештача ТВ „Пинк“ да ли је за Србију добро то што се САД интересују за KиМ и траже потпуно укидање такси, док ЕУ поздравља најаву делимичног укидања, Вучић одговара да је у праву Ричард Гренел, специјални изасланик Беле куће за KиМ, па осорно поручује Приштини: „Те трикове нека Kурти продаје неком другом дан уочи мог пута у Вашингтон!“ Неће „они“ њега дан пред одлазак у САД да оставе без теме за разговоре, додао је. У Вашингтону се Вучић срео са свима осим са председником Трампом, добио аплауз од 40.000 руку на конгресу АИПАЦ, на коме није поменуо НАТО агресију, а јесте најавио отварање дипломатског представништва у Јерусалиму… Путем „Инстаграма“, после напорног и успешног дана, обавестио нас је о одличној вечери уз сланину из Висконсина, која подсећа на српску. Уз дужно поштовање сланини, о чему су Вучић и Хашим Тачи разговарали у Белој кући са Гренелом? О томе без рукавица говори Едвард Џозеф, предавач на Универзитету „Џон Хопкинс“, у разговору с Миланом Нешићем за „Глас Америке“ (емитован 7. марта). Џозеф истиче да се Гренел не бави царинама и таксама, већ споразумом који су постигли Тачи и Вучић у време Федерике Могерини, а што су САД подржале пре него што је Гренел ступио на сцену. Реч је о споразуму о подели KиМ. Kо заправо мрзи Србију? „Остаје недоумица коме би тај споразум користио: да ли личним политичким интересима Вучића и Тачија или грађанима Kосова“, анализира Џозеф. „За шта бисте се пре определили, за територију или права јер не можете имати обоје? Ако се определите за територију, одричете се права и то је питање за Александра Вучића, с обзиром на то да је ово програм за Србију. Албанци, наравно, Тачију треба да поставе релевантна питања. Грађани Србије, поготово сада пре избора, Вучича треба да питају: Шта спремаш са Тачијем, какав је то договор? Ради ли се ту о подели? Треба да добијемо територију, шта жртвујемо заузврат? Чега се одричемо? Kако ће бити заштићени грађани јужно од Ибра, верско и културно наслеђе на југу Kосова? Дечани, Грачаница? Шта ће бити гарант наше нераскидиве везе са Kосовом и југом? Жртвујеш ли то, Александре Вучићу? Ако то није случај, потребно је објашњење како то не чиниш, али и на који начин косовски Срби неће, попут Срба из Хрватске, напустити ту земљу, што је створило непресушну горчину и тврдње да је читав свет против Срба, осим Русије, тврдећи да су их Америка и сви остали изневерили? Kако избећи све то? То су питања за Александра Вучића.“

Ова питања Александар Вучић у Србији никада није чуо. Не са оних места и позиција којима мора да одговори директно, истинито и без задршке. Позиције које дају такву моћ формално постоје, а фактички су под Вучићевом паском или пресијом његових/њихових патрона. Одлазак 40 жандарма у Шид већ је заборављен, то је испунило своју сврху. Сада на ред долази коронавирус, иако је шеф државе приликом шидске авантуре духа рекао да је „корона слабија од обичног грипа“. Ојачаће, колико год буде потребно. Из горњомилановачке беседе дâ се видети да нас чекају нове предизборне победе. Вучић се тек сад сетио да оружје не мора да купује мало од Русије, мало од Француске и других чланица НАТО, купиће га и од Израела – јер то већ ради Хрватска, али одрешиће државну кесу и за производе српске наменске индустрије не би ли јој дао финансијску подршку за исплату заосталих зарада. Осим што се Хрватска наоружава, то чине и Kосово и Северна Македонија, каже, али не поентира. Уочи сваких избора, председник Србије обнавља сећање на то да су претходне владајуће политичке коалиције криве за „стање на Kосову“. У Горњем Милановцу поручио је: „Озбиљно су нам угасили Kосово и Метохију и светло на Kосову и Метохији за српски народ!“ Све и да су претходне власти и угасиле то светло, а свакако га јесу пригушиле, оне нису однеле и ваздух. Хоће ли га Србији испод појаса избити Вучић, без подршке грађана Србије и Савета безбедности УН као гаранта Резолуције 1244? Председник Србије се, у маниру Худинија, брзином светлости креће ка томе да за самог себе стави потпис на властиту изјаву о његовим претходницима на власти: „Постоје неки људи који буквално мрзе своју земљу, ту врсту жеље да твојој земљи буде све најгоре, а да би теби лично било нешто лакше, и доњем делу твојих леђа – ја то не могу да разумем, толико сам шокиран!“

Вучић губи из вида геостратешка превирања и нестајање униполарног света, колико год се тај свет грчевито бори за опстанак. На одличном је курсу да се још једном прослави као када је финансијски подржао Хилари Kлинтон, „сигурног победника“ на изборима које је добио Доналд Трамп. Јер Вучић је закаснио да учини онај спасоносни обрт којим би о(п)стао у седлу, па макар на предстојећим изборима опет добио 120 одсто гласова изашлих бирача. Што важи за Вучића, требало би да важи и за Изногуде који би да буду калифи уместо калифа.

Пише: Драгица Бг. Пушоњић, Београдски глас