“Косово није независна држава, а још је мање суверена држава, иако има неке назнаке када су у питању грађанска права, тзв “косовске институције” и унутрашња безбедност.
Де јуре, Косово је Србија:
• Према Резолуцији Савета безбедности ОУН 1244, која је усвојена 10. јуна 1999, које је и данас на снази, Косово је покрајина Републике Србије.
• Проглашење косовске независности 2008. године од стране групе људи која је себе прогласила “демократским изабраним лидерима Косова” нема ништа већи значај од каталонског проглашења независности 2017. године, што је било одбијено од стране Шпаније и “међународне заједнице.”
• Брисеслки споразум (2013.) повећава аутономију Косова и представља јасан, практичан корак ка независности: закони косовских сепаратиста се примењују на целом Косову, међународни позивни број итд. Међутим, споразум не означава формално “джаву Косово”, независност нити суверенитет. Дакле није признање независности Косова од Србије.
• Мишљење Међународног суда правде не види Косовску независност као кршење међународног права, али оно не представља одлуку, него само мишљење. Не види такозвану “Републику Косово” као илегални ентитет, али јој такође не даје ни законску независност.
Де факто, Косово је независно само својим изгледом, и очигледно усмерено ка Албанији:
Погледајмо демонстрације у Приштини 17. фебруара 2016. Српска застава се нигде не види, јер наравно од 1999. године 70% Срба протерано је са Косова и Метохије, и присуствовати овим демострацијама за сваког Србина би значило ставити главу на гиљотину. Али ту недостаје једна застава… а трећа, врло присутна:
 |
| Хиљаде Албанааца протестовало је да се “влада” из окупиране Приштине повуче (јер је преговарала са Србијом) |
Албанска независност Косова базирана је на једној методологији: коришћењем војног присуства Сједињених Држава ради политичког злостављања Србије. Ипак, 19 година касније Америка и даље није успела да натера Србију да призна ту независност. Једино Србија може да призна независност Косова, што она нема разлога да уради, јер има подршку Кине и Русије, које ће је подржавати у својој одлуци. Ако су Срби на Косову способни да се и даље боре, за то треба да буде способна и Србија.
Косово нема своју војску, већ његову одбрану обезбеђује Америка, стављањем под свој протекторат, чинећи је неком врстом 53. америчке државе.
У државотворном смислу Албанци са Косова не могу да створе независна држава јер тзв “влада” није у стању да усвоји и одржи конкретне законе (самом чињеницом да криминалци управљају такозваном ‘државом’), као ни закон о заштити етничких мањина (у највећем броју Срба). Од 1999, више од 250 000 Срба протерано је из покрајине. А више од 2000, највише Срба, али и Рома и Албанаца, киднаповано је или убијено од стране Албанаца. Неопходно је усвојити законе ове врсте који би све то регулисали да би Косово уопште функционисало као независна држава.
Косово је криминална творевина, а пропала “држава.”Људи који су тамо на власти (Хашим Тачи, Рамуш Харадинај…) познати су као ратни криминалци који су водили “ОВК” 90-их година. “ОВК”, проглашена као терористичка група од стране САД све до 1998. када постаје главни адут у достизању геополитичких циљева Америке на територији КиМ. И Тачи и Харадинај, у више наврата избегли су пресуде. Исто и данас желе да ураде, покушавајући да спрече формирање суда за злочинима “ОВК”.
У економском смислу, Косово је, више од било које друге државе на Балкану, зависно од стране помоћи. За две деценије на Косову није успело стварање стабилне економије, иако су приватизовали српске фирме, имају плодно земљиште, и битан стратешки положај.
Да разјаснимо, не, у питањима правног и практичног суверенитета, владавине права и економије… Косово није независна земља, а 75 земаља га не препознаје као такво. …Албанци у Приштини (и Тирани) треба себи да признају да је Косово још увек део Србије, де јуре, и да се не може преотети против воље српског народа.
 |
| Жулијан Филип |
Дакле, у том погледу, најбољи начин да се то реши је: повратак преговарачком столу, успоставити истински мир, покренути искрени процес помирења на правичној основи, у оквирима закона, правда за нестале на обе стране, омогућити и помоћи сигуран повратак избеглица на Косово и Метохију. Да из тога произађе сарадња између две стране са циљем да сами себи да изграде будућност на аутономном Косову и Метохија, покрајини суверене Републике Србије.
И за све оне који желе да живе у независној земљи којом управља етнички албанска власт, јер будимо реални све оне заставе у Приштини показују управо то, су јасан показатељ да етнички Албанци који сањају Велику Албанију, која обухвата Косово, већ имају такву своју државу… Албанију.
Албанија је већ довољно велика, нема потребе за већом Албанијом! Зашто се уопште излагати напорима у довлачењу Албаније на Косово када несретни Албанци са Косова могу да путују мање од 100 километара да би заиста били код куће… У Албанији?
- * Жулијан Филип је дипломирао права у Нанту, Француска, 2011. године из области међународних односа, међународног и европског права. Посебно га занимају узроци догађаја на Балкану нарочито последњих 30 година.
