И даље су на слободи стотине, ако не и хиљаде нациста, али проблем је у томе што се не зна ко од њих може бити приведен правди. Већина осумњичених је у својим деведесетим годинама и процеси против њих су трка с временом. Међутим, у многим земљама нема политичке воље да се они процесуирају.

Ово открива, за “Новости”, Ефраим Зуроф, председник јерусалимског Центра “Симон Визентал” и највећи живи светски ловац на нацисте, и објашњава:

– У Норвешкој и Шведској многи због уставних ограничења никада неће бити кажњени. У Норвешкој и даље мирно живе људи који су добровољно пришли СС, били послати на исток и у Украјини починили злочине против човечности. Највећи напредак је направила Немачка, јер промене прописа сада омогућавају да лакше буду осуђени они који су радили у логорима смрти, као и бивши припадници Ајнштазгруп (мобилне јединице за убијање), која је оперисала по територији некадашњег СССР.

* Колико нациста је последњих година искусило правду?

– Подаци Центра “Симон Визентал” показују да је од 2001. године осуђено 104 нациста због своје улоге у Холокаусту. Иницирано је више од 3.600 истрага. Од априла 2015. до марта 2016. осуђена је само једна особа, у Немачкој. У питању је 94-годишњи чувар из Аушвица Оскар Гренинг. Немачка је отворила 42 истраге, а било их је и у Италији, САД, Данској и Пољској.

* У Србији се припрема закон о Старом сајмишту, последњем необележеном већем логору у Европи. Савез јеврејских општина Србије предлаже да, у оквиру Меморијалног комплекса, Музеј Холокауста има аутономију…

– Очигледно да ћу као председавајући Међународног саветодавног комитета за пројекат Старог сајмишта прихватити предлог закона који буде достављен српском парламенту. Слажем се са захтевом Савеза јеврејских општина. Јеврејска и ромска заједница имаће пуну аутономију над управљањем музејима у оквиру Меморијалног комплекса.

* Колико се у свету уопште зна за страдање Јевреја у Србији и за Старо сајмиште? Овдашњи историчари често тврде да је Србија прва од свих земаља била “јуденфрај” (очишћена од Јевреја).

– Историја Холокауста у вашој земљи није добро позната изван Балкана. Ипак, није тачно да је Србија била прва земља која је очишћена од јеврејског становништва. Прва земља која се прогласила “ослобођеном од Јевреја” била је, у ствари, Естонија.

* Од када је почео поступак рехабилитације Милана Недића, у српској јавности трају полемике око његове улоге у Холокаусту.

– Мој став је врло јасан. Убеђен сам да појединци који су сарађивали с нацистима никада не треба да буду рехабилитовани.

* Како гледате на теорије да су на делу покушаји да се Срби као народ окриве за Холокауст?

– Наравно да то није тачно!

* Овде је у току мапирање стратишта у првој фази Холокауста, пре формирања Сајмишта. У пројекту учествује и Филозофски факултет у Ријеци. Да ли су у Хрватској достојно обележена стратишта? Колико је било јеврејских жртава у НДХ?

– У НДХ је страдало 30.000 Јевреја, од 40.000 колико их је било 1941. Двадесет хиљада њих убиле су усташе, у самој Хрватској, док су преосталих 10.000 опет усташе депортовале у Аушвиц.

ЛИСТА ТРАЖЕНИХЦентар “Симон Визентал” направио је прошле године листу 10 људи који су спремни за могуће истраге. Од тога, троје њих у међувремену се нашло пред немачким правосуђем, и све троје је радило у Аушвицу. На списку се налази и Алфред Старк, који је, у септембру 1943, учествовао у масовном убиству италијанских официра на грчком острву Кефалонија, затим Јохан Роберт Рис, који је учествовао у убиству 184 цивила у Италији 23. августа 1944, као и двојица чувара из логора за Јевреје у Белорусији, Бобрујск.

* Мислите ли да се Хрватска икада суочила са својом усташком прошлошћу?

– Хрватска има, да кажемо, мешовите резултате. Они су успешно обавили екстрадицију Динка Шакића, заповедника логора Јасеновац и Стара Градишка, оптужили га и осудили. Такође су тражили изручење Миливоја Ашнера. Али веома мало је урађено на другим пољима, рецимо по питању учења о злочинима усташа или борбе против “усташке носталгије”. Тако је изложба у Јасеновцу била едукативна катастрофа, а политички лидери у Хрватској се најчешће плаше да недвосмислено осуде усташке злочине. Сви изузев Стипе Месића, док је био председник.

* Како гледате на поновно бујање усташтва? Зашто Европа на то ћути, а Хрватска је чланица ЕУ?

– Не ћути Европа само када су у питању усташе. Она је нема и на искривљавање истине о Холокаусту у многим земљама Европске уније, и то је њен велики неуспех.

* Како вам се чини у пракси српски Закон о враћању имовине жртава Холокауста без наследника?

– Морам да признам да се нисам бавио реституцијом.

СЛУЧАЈЕВИ ШАКИЋА И АШНЕРА

Динко Шакић најпознатији је ратни злочинац са Балкана, за чије хватање је заслужан Центар “Симон Визентал”. Некадашњи први човек Јасеновца и Старе Градишке био је супруг Наде, полусестре Макса Лубурића, која је била чувар у женском логору Стара Градишка. Динко је емигрирао после рата у Аргентину. Истражитељима Центра “Визентал” запао је за око 1998, само три године после свог сусрета у емиграцији са Фрањом Туђманом, и то после интервјуа који је дао аргентинској телевизији. Убрзо је лишен слободе и у пратњи Интерпола депортован за Загреб. Осуђен је на 20 година затвора. Умро је у болници затвора Реметинец, 2008. године, у 86. години.

Оптужбе против његове супруге хрватско правосуђе је одбацило као неосноване. На захтев Србије, Интерпол је расписао за њом потерницу у јулу 2011, због злочина у логору. Загребачки медији су тада објавили да је Нада преминула у дому за старе, у фебруару те године.

Миливој Ашнер је био четврти најтраженији нациста на свету. Умро је пре шест година, не дочекавши правду, јер је Аустрија одбила да га изручи Хрватској 2005. године. И српско Тужилаштво за ратне злочине је отворило против њега истрагу. Био је шеф усташке полиције у Славонској Пожеги током 1941. и 1942. и одговоран за прогон, депортације и смрт великог броја Срба, Јевреја и Рома.

В. Црњански Спасојевић, Новости.рс