Директор Центра “Симон Визентал” Ефраим Зуроф изјавио је да масакр муслимана у Сребреници 1995. године није био геноцид и упозорио на злоупотребу тог термина, баш као што се злоупотребљава и реч холокауст.
Ефраим Зуроф је упозорио да треба бити опрезан када се користи термин геноцид и додао како не негира убиства муслимана у Сребреници, преноси Фонет.
“Не поричем да су српске снаге убиле муслимане у Сребреници, што није смело да се деси и ти људи треба да буду изведени пред суд, али у Сребреници се није догодио геноцид. Ако су српске снаге пустиле жене и децу да оду, то није геноцид. Све је то политика”, рекао је Зуроф за Спутник.
Политичка одлука, сматра Зуроф, стоји и иза предлога британске резолуције о Сребреници, на који је Русија ставила вето у Савету безбедности.
Западне земље су желеле да направе симбол од српских злочина током ратова деведесетих, како би оправдале оно што су желеле да постигну Дејтонским споразумом, а Сребреница је за то послужила јер је била највећа трагедија, оценио је Зуроф.
Подсећа да су исти људи, попут Била Клинтона, догађаје у Руанди одбили да окарактеришу као геноцид.
Клинтон није желео да обавеже САД, а то јесте био геноцид. Због тога што је одбио да те догађаје назове геноцидом, многи су изгубили животе, подвукао је Зуроф.
Директор Центра “Симон Визентал” сматра да у источној Европи покушава да се промени дефиниција геноцида.
“У Европи данас постоје покушаји да се промени историја Другог светског рата и холокауста, па тако видимо покушај да се изједначе комунизам и нацизам, што историјски није тачно. У оба случаја реч је о страшним злочинима, али комунистичка идеологија није подразумевала истребљење целог једног народа и индустрију смрти, као што је то било током нацистичке ере”, указао је Зуроф.
Пошто је холокауст постао симбол, објаснио је Зуроф, сви хоће да прикажу злочине као холокауст, јер тако добијате признање, одштету, што ми зовемо чежњом за холокаустом.
Земље попут Литваније, Летоније, Естоније, чији су припадници учествовали у масовним злочинима, имају избор да буду представљени као нација убица или нација жртава. Јасно jе да желе да буду жртве, истиче Зуроф.
Израелски историчар америчког порекла, који је заслужан за извођење пред суд многих бивших нациста, међу којима и команданта концентрационог логора Јасеновац и усташког лочинца Динка Шакића, каже да у Хрватској ситуација није црно-бела.
“Проблем је што је то земља у којој је значајан део популације носталгичан за усташком прошлошћу. Пример је и то што је Томпсон дуго један од најпопуларнијих певача у Хрватској, а он је расиста, подржава усташе, пева ужасне песме о убијању Срба, о убијању Стипа Месића”, понавља Зуроф.
То, како истиче, значи да нешто није у реду, али не значи да су сви Хрвати фашисти и усташе.
“Многи у Хрватској су се противили фашизму и мрзе све то. Месић је радио против тога док је био председник, али када садашња председница одлази у Блајбург, шта да кажем. То је невероватно”, закључује Зуроф.
“Сви желе да кажу да је њихова трагедија исте величине као Холокауст”
Ефраим Зуроф је у емисији “Око” РТС-а каже да постоји нешто што се зове завист према Холокаусту, геноциду.
“Зато што ми стално убеђујемо свет колико је битан Холокауст. Велика је познатост тог догађаја, због тога сви људи желе да кажу да је нихова трагедија исте величине, да заслужује исти третман, исту компензацију, исти став у светској јавности”, рекао је Зуроф.
РТС