Пише: Зејнел Зејнели
Допуштам себи да ми многи замере, да ме осуде, али морам да похвалим привремене косовске власти. На одржавање референдума у северном делу Косовске Митровице одговор косовских власти је био веома брз и једноставан: донета је Резолуција Косовског Парламента, којим се не признају резултати референдума и он проглашава ништавним. Такав потез Скупштина Србије, односно владајућа већина, неће никада дозволити, па и да сецесионисти заједно са ЕУ дођу под прозоре Скупштине, а доказ за то је неодржавање седнице о Косову и Метохији и немогућност да се одбаци било какав потез САД, Европске уније и Косова,чији ће представници, ускоро, седети у истој сали на скуповима у свету.
Ко каже да се Српске и Косовске власти не слажу, тај не говори истину, нешто муља и потпуно је предан Европи, иако она њиховој држави, то јест Србији, ради о глави: уништава је територијално и економски. Али за данашњу власт питање кандидатуре у ЕУ је питање живота и смрти и наравно опстанка на власти, иако се зна да кандидатура ништа не значи и иако сви знају у дубини душе да ћемо се чланства и те како начекати. А још уколико се озбиљно размотри писмо упућено ЕУ, од стране Републике Косово, да се Србији ускрати право на кандидатуру, јер спречава да се преговорима постигне жељени циљ Косова, да нову државу призна и Србија, што може бити озбиљан захтев, у том случају Србија губи и оно мало кредибилитета, који је тешком муком остваривала после пада Милошевића.
Дакле, САД и Европска унија , без обзира како ће се ствари одвијати, треба да буду задовољне. Српске и косовске власти су се коначно сложиле у томе да је Референдум, који је одржан у северном делу Косовске Митровице и на којем су учествовали Срби, неуставан, неважећи, чак,замислите и бесмислен, како је то рекао Борисав Стефановић, главни српски преговарач и извођач – архитетка у коначном обликовању Републике Косово. Затим, су реаговали високи представници Европске уније, осудиле организаторе изјашњавања, а посланица у Скупштини Косова др Рада Трајковић, која је подржала осуду и ништавност српског референдума, отишла је корак даље па је изјавила, а новине пренеле, да су организатори референдума пре свега аутистични, интересује их само оно што њима одговара, а посебно страначка промоција…(Аутизам према Вујаклији значи претежно развијен фантастично-сањалачки унутрашњи живот, насупрот пословању и учешћу у животу спољашњег света.)
Они су дакле примили поруку од госпође Трајковић да много не фантазирају о Косову, својим домовима, да не сањају о повратку, да је Косово република стварност у којем она и други активно учествују да она ојача, да не сањају живот унутар територије где живе ограђени жицама и окупирани полицијом света, већ да мало погледају спољашни свет, дакле, просто речено, то значи немојте да фантазирате, идите и оставите све, јер су вас одавно сви отписали, а нема Вам помоћи ниоткуда. Ја тако тумачим послату поруку, а Скупштини свакако саветујем да се угледа на Скупштину Косова, која тако упорно и јединствено брани своју територију. Дакле, треба да уче како бранити тековине створеног у акцији „Милосрдни анђео“ и уранијумским бомбама, где је створена још увек од пола света призната држава, коју Србија никада неће признати, на пример, а где представници народа у Србији, изабрани да заступају народ, никада као представници албанског народа неће тако јединствено и брзо реаговати, упркос тога што им се држава распада као кула од карата, и силом отима земља, идентитет и историја.
Било како било Референдум је имао неке ефекте, које Српске власти, лидери појединих политичких партија, председник Тадић, главни преговарач Стефановић, Европски званичници и многи други, оштро осуђују. То је онај такозвани негативни ефекат, у чему има и нечег позитивног, јер је 98 одсто Срба било против албанских институција на северу Косова и њих 24 за инсталирање албанске власти. Дакле, ако је он тако небитан, неважан, ако су га џаба одржали, зашто је изазвао толика реаговања на Космету, код власти Србије, Европске уније и у свету. Због чега демократска Европа, која одржавање и јавно изјашњавање грађана кроз референдум, када је Космет у питању, проглашава недемократским путем да се дође до неке правде.
Сви говоре о некој штети. Председник Тадић је изјавио да је одржавање референдума на северу Косова и Метохије штетно по интересе државе Србије. Европска комисија сматра да референдум као ни барикаде нису решење за „посебну ситуацију“, како је пренео један београдски дневни лист. Оливер Ивановић, државни секретар у министарству за К и М, рекао је да референдум на северу покрајине неће донети историјске резултате, већ само негативне последице. Министар за Косово и Метохију, Богдановић противник референдума је од тренутка када се та идеја родила. Реакција неће уследити одмах, али ће свака нова власт памтити да Срби са севера нису послушали Владу Србије. Чедомир Јовановић, пак мисли да референдум нема правне последице, али да има велике и штетне политичке, психолошке, регионалне и међународне последице, док главни преговарач између Београда и Приштине, Борисав Стефановић, сматра да је референдум противуставан и бесмислен.Зашто када је све тако, толико узбуне у Београду и у Европској унији. Да је реч о страху од тога да ће се референдумом нешто променити, свакако није, али је свакако разочарање представника Међународне заједнице посебно ЕУ у власт која није могла да спречи да се одржи референдум, јер он, признали га или не, рекли о њему све најгоре, је одржан и остало је записано какви су били резултати и шта народ не жели.
Зато је сада потребно одржати посебну седницу Скупштине Србије на којој би се референдум на северу прогласио неуставним и неважећим и тако задовољили сви актери и противници, а власт испала још кооперативнија, показали би искрене намере да Себија жели Косово за истим столом на свим конференцијама, а то што Србија званично неће признати Републику Косово, то више никога у свету не интересује. Једноставно се о томе не размишља, о томе се не разговара, а престаће да то буде предмет разговора и уцена оног тренутка када Србија било како призна Републичке власти Косова за равноправног саговорника на регионалном нивоу. Више у свету никога није брига ни за Резолуцију 1244, јер када Стефановић обави и тај последњи чин драме Срба на Космету, онда све постаје бесмислено. Зато Косово и није одистински независно, а то каже Стефановић, а Барак Обама честита годишњицу независности Косова и каже да увек може рачунати на константну подршку Америке.
И ко овоме у Србији може да се супростави. Који је то државник у свету и региону честитао Србији Дан државности. Учинила је то само Енглеска краљица из учтивости. Јер свет не зна шта је Србија, каква је то држава са толико територијалних проблема. А знају да се са решавањем питања Косова неће стати и зато се нико у свету и не усуђује да говори о државности, независности и целовитости Србије. Ситуација се запетљава у Рашкој области, југ Србије је перманентно нестабилан, а испливаће и питање Војводине, можда и Нишког или Крагујевачког „региона“, који се спремају да шаљу своје дипломате у Брисел, па тако Србија постаје земља са ко зна колико дипломата, оних правих који заступају земљу на политичком нивоу. Онда имамо економске, за које је констатовано да су им за годину дана резултати никакви, затим дипломате имају региони и нико не види да се држава распада.
У слепилу да се овако или онако дође до кандидатуре пре избора и то прогласи као најважнији резултат актуелне власти, губитак постаје занемарљив. Нема везе, Косово је држава а то Србија чини печатима, дипломама, царинама, границама, сагласношћу са Владом Косова да је српски референдум ништаван и неважећи , са омогућавањем регионалног представљања Косова у ближој и даљој околини (а кладим се да ће намерно ЕУ организовати регионални састанак са било којом темом у сред Београда и тако промовисати независно Косово) што ће бити нормално, уз сва понижавања која трпи ова власт, жељна кандидатуре у ЕУ.
Али шта када се она добије, куда ће то Србија кренути са армијом од милион незапослених, као земља у којој нема посла ни за лекара, специјалисту, доктора науке, у којој млади економисти и правници раде у комуналној полицији и на пијачним тезгама а партијски чиновници и одани појединци, који су завршили „Мега и Гига“ факултете, курсеве по институтима у свету, одлучују о њиховој судбини. Куда ће то Србија у којој је народ све сиромашнији, беднији, болеснији, неписменији, у којој многи недавно поправљени кровови на школама и болницама прокишњавају и у којој се за операцију катаракте чека месецима, а за лечење од најтежих болести обично буде касно, и где се критикују лекари, иако они или огромна већина њих није крива, већ држава која сматра да ће сви проблеми нестати, новац почети да „тече као река“, када коначно постанемо кандидати за ЕУ. То је приоритет, све остало може да чека.
Зато су власти данас толерантније него јуче. Може све да се тражи од нас, и то сада или никада, као што на пример Власи траже преко Румуније, да их Србија призна као део румунског народа.То ће сутра да траже Роми, Египћани преко Египта, Муслимани, односно Бошњаци, преко Сарајева ,Мађари су то право већ остварили, а Срби немају куд, немају ским да се посаветују и на кога да се ослоне, јер су им наметнули као једине пријатеље, оне које су све нас бомбардовали, а уз то „забранили“ да комуницирају са пријатељима Русима, па и Кинезима, који данас једини могу да спрече неку нову претњу у СБ.
Једини излаз Србије, ако и овога пута не прође кандидатуру, што Вук Јеремић наговештава не случајно, је да се Европи захвали за све учињено, неостварено, отето, убијено, протерано, срушено и каже да Србија одустаје од чланства у Евроипској унији. Има коме Србија да продаје своје производе, а наши краставци могу да буду и мало криви, јешћемо бар здраво месо, хлеб, јаја, имамо своју ракију, воће и поврће, воде, рудно богатство, струју, плодне њиве и ливаде, млеко и краве, па чак и жирафу, АП Косово и Метохија остаје непризнато од Србије и бар ћемо сачувати достојанство и спасти се понижења која нам се и даље спремају. И заиста, шта ће нам они.
Видовдан
